Kod novogradnje honorar arhitekte za potpunu uslugu (SIA-faze 31 do 53) tipično je između 12 % i 18 % troškova gradnje merodavnih za obim posla; sanacije su procentualno više, često 15 % do 22 %. To uređuje SIA-pravilnik 102, izdanje 2020 — nije državni propis, već preporuka struke SIA-a, koja se ipak u gotovo svakom ugovoru sa arhitektom ugovara kao sastavni deo ugovora. On navodi tri modela honorara (paušalni, vremenski, prema troškovima gradnje), oslanja se kod modela faza na SIA-normu 112 sa 6 glavnih faza i 11 podfaza i uz to uređuje najčešće ugovorne zamke.
Od revizije 2020 SIA-pravilnik 102 navodi tri modela: paušalni honorar (fiksni iznos unapred, nizak cenovni rizik uz uredan opis usluge), vremenski honorar prema stvarnom broju sati (idealno sa gornjom granicom troškova i otvorenim obračunom ispod nje) i honorar prema troškovima gradnje. Ovo poslednje vezuje honorar za troškove gradnje merodavne za obim posla — osetljivo, jer stvara podsticaj za više troškove gradnje. Proverena kombinacija kod velikih projekata: paušalni honorar za projektovanje (faze 31 do 33), vremenski honorar sa gornjom granicom troškova za realizaciju.
Do kraja 2019. SIA je objavljivao obavezujuće Z-vrednosti (Z1, Z2) za obračun honorara prema troškovima gradnje merodavnim za obim posla. Nakon intervencije Komisije za konkurenciju (WEKO), član 7 „Obračun honorara prema troškovima gradnje merodavnim za obim posla” je u izdanju 2020 bez zamene izbrisan — formula za obračun se po pravu o kartelima više ne sme objavljivati. Mnoge kancelarije ipak nastavljaju da koriste taj model kao internu osnovu za kalkulaciju; on tada mora biti izričito ugovoren. Najosetljivija pregovaračka tačka ostaje faktor težine n: prelazak sa n = 1.0 na n = 1.1 znači već oko 10 % viši honorar.
Grub, pojednostavljen primer obračuna iz norme: pri troškovima gradnje merodavnim za obim posla od CHF 800'000 (bez zemljišta, priključaka, honorara), klasi honorara 3 i faktoru n = 1.0 za porodičnu kuću sa standardnom opremom, uz udeo honorara od oko 12 % do 18 %, dobija se honorar od grubo CHF 96k do 144k za potpunu uslugu 31 do 53. Raspon je velik i izrazito podložan pregovorima; sam nadzor gradnje čini oko 30 % — ko ga eksternalizuje, srazmerno štedi.
SIA poznaje tri stepena tačnosti: procena troškova ±25 %, predračun troškova ±10 % i detaljan predračun troškova ±5 %. Ako je prekoračenje unutar granice tolerancije od 10 %, Savezni sud (vidi BGE 4A_271/2013) pretpostavlja da arhitekta nije postupio nepažljivo — investitor snosi dodatne troškove. Preko 10 % teret dokazivanja se obrće: arhitekta mora pokazati da je troškove pažljivo procenio i nadzirao. Bez ugovorenog stepena tačnosti važi pretpostavka Saveznog suda da dodatne troškove do 10 % snosi investitor.
Kod honorara prema troškovima gradnje SIA-pravilnik svaku podfazu ponderiše procentualnim udelom u ukupnom honoraru — podeljeno na idejni projekat (31), glavni projekat (32), dozvolu (33), tender (41), izvedbeno projektovanje (51), izvođenje (52) i završetak (53). Ovi udeli su ranije bili objavljivani (izdanje 2014) i u praksi struke i dalje su u upotrebi; pomažu da se delimične usluge uredno razgraniče. U zbiru faze realizacije 51 do 53 čine oko 50 % honorara. Ko nadzor gradnje prepusti generalnom izvođaču (Generalunternehmer), može taj udeo ponovo da ispregovara sa arhitektom.
Sopstveni arhitekta košta 12 % do 18 % troškova gradnje, nudi visoku transparentnost troškova (pojedinačne nabavke, predračun po zanatu) i nizak rizik od stečaja (mnogo pojedinačnih ugovora). GU-paket radi sa fiksnom cenom uključujući maržu (tipično 8 % do 15 %), isporučuje standardne kuće često za manje od 12 meseci, ali krije visok rizik od stečaja: pri stečaju GU-a tokom gradnje već plaćeni novac pada u stečajnu masu, a neisplaćeni zanatlije se obezbeđuju preko zanatskog založnog prava na nekretnini (OR Art. 837 i dalje). Mnogi kombinuju oboje kao hibridni model — sopstveni arhitekta za faze 1 do 4, GU-ugovor za realizaciju.